Danas (19.2.2026.) u jednoj od sala novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta postavljena je i testirana elektronska oprema predviđana za snimanje predavanja prof. Miroslava FILIPOVIĆA. Kako smo ranijih dana javljali prof. Filipović će 24. ovog meseca održati onlajn predavanje „Uzbudljivo vreme budućnosti“. Prof. Filipović će se javiti iz Sidneja (Australija) a njegovo predavanje će se prenosti na Prirodno matematikom fakultetu u Novom Sadu i Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu. Predavanje će takođe prenositi i Astronomski magazin, a biće dostupno i na YT.
Za realizaciju prenosa odgovoran je dr Milan MILOŠEVIĆ sa niškog PMF, ali koji će taj posao raditi iz Novog Sada. U Nišu na PMF domaćin će biti prof. dr Dragan GAJIĆ.
Organizatori predavanja su: dr Jovana KNEŽEVIĆ i dr Sonja GOMBAR – obe sa novosadskog PMF.
|
Jovana Knežević i Milan Miloševć tokom postavljanja ozvučenja i druge opreme
Amfiteatar na PMF u kome će se vršiti prenos predavanja
Milan i prof. Dušan Mrđa, prodekan za nauku PMF
Milan i dr Petar Mali (u javnosti poznat po pub kvizovima koje organizuja) |
"VREME BUDUĆNOSTI"
24. februar 2026.
12 h
PMF Novi Sad, YT
Prof. Filipović kaže:
Ovo je uzbudljivo vreme za otkrivanje novih objekata i procesa. Instrumenti nove generacije, širom celog elektromagnetnog spektra, nude značajnu priliku za proučavanje Univerzuma i procesa obogaćivanja hemijskim elementima. Pitanje da li postoji život na drugim planetama podstaklo je deceniju uzbudljivih otkrića u oblasti istraživanja egzoplaneta. Broj do danas poznatih egzoplaneta premašio je 5.000, a sa lansiranjem Svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ sada možemo direktno ispitivati atmosfere najbližih sistema, što nam omogućava potragu za tragovima života. Međutim, većina savremenih pristupa potrazi za životom zasniva se na strategiji „prati vodu“. Ovde predstavljamo drugačiji pristup, proučavajući uticaj galaktičkih kosmičkih zraka (CR) na potencijalno nastanjive planeteoko zvezda sličnih Suncu. Većina kosmičkih zraka koje stupaju u interakciju sa Zemljinom atmosferom potiče direktno od Sunca. Ipak, zbog njihove niske energije, one se apsorbuju visoko u atmosferi i malo doprinose dozi zračenja koju primamo na površini. Nasuprot tome, spektar galaktičkih kosmičkih zraka proteže se do znatno viših energija, što omogućava da kaskade izazvane česticama dopru do tla i direktno utiču na život. Prikazaću najnovija naučna saznanja i filozofske izazove koji proizilaze iz novih otkrića. Ona se sva odnose na našu kosmičku prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovo su zlatni dani za STEM (Science, Technology, Engineering, and Mathematics). …i, možda, Zemlja zaslužuje da se nazove Galaktički nacionalni park?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
