Jedna od najvećih zagonetki moderne astronomije krije se u samom osvitu vremena: kako je rani Univerzum uspeo da stvori kolosalne crne rupe tako brzo?
Opširnije: Kako Euclid rešava misteriju „nemogućih“ giganata u osvitu vremena
Write comment (0 Comments) 
U dubinama kosmosa, na udaljenosti od oko 73 svetlosne godine, astronomi su naišli na sistem CD-35 2722 koji ugrožava naše dosadašnje razumevanje nebeskih tela. Pronađen je objekat koji se svojom prirodom i položajem ne uklapa u uobičajene astronomske definicije. Na ovom mestu, granice između zvezda, planeta i meseca postaju potpuno zamagljene, otvarajući fascinantno poglavlje u potrazi za „egzosatelitima“ – telima koja orbitiraju oko svetova izvan našeg Sunčevog sistema.
Opširnije: Prvi džinovski egzomesec?
Write comment (0 Comments) 
U ogromnom molekularnom oblaku gasa i prašine u samom centru Mlečnog puta, detektovana je eritruoza (erythrulose) – jedinjenje koje je na Zemlji poznato kao sastojak koji malinama daje specifičan karakter, ali se koristi i u kozmetici, preciznije u preparatima za samopotamnjivanje.
Opširnije: Šećer u srcu naše galaksije
Write comment (0 Comments) 
„Tamna energija“ je zagonetno ime za dominantnu fizičku komponentu našeg svemira. Šira ideja tog koncepta je sa nama u stvari već više od jednog veka i evoluirala je sa napretkom fizike i astronomije. Skiciraćemo ovde taj proces.
Korisno je da prvo objasnimo razliku između „tamne materije“ i „tamne energije“.
Opširnije: Šta je tamna energija?
Write comment (0 Comments) 
Teorija Velikog praska je decenijama opšteprihvaćena priča o poreklu našeg univerzuma. Ona postulira da je sve što postoji nastalo iz jedne neverovatno guste i vrele tačke pre otprilike 13,8 milijardi godina i da se od tada neprestano širi. Ovaj model je kamen temeljac moderne kosmologije, podržan decenijama posmatranja i proračuna.
Opširnije: Da li se svemir vrti?
Write comment (0 Comments) 
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
Opširnije: Kraj univerzuma je otkazan?
Write comment (0 Comments) 
Većina nas je čula za ideju da se univerzum širi ubrzano, pokretan misterioznom silom poznatom kao „tamna energija“. Ova teorija je postala standardni model kosmologije. Ali, novo otkriće o supernovama — kosmičkim „metarskim štapovima“ — dovodi u pitanje čitav ovaj model i otvara mogućnost da priču o univerzumu moramo pisati iznova.
Opširnije: Da li je sve što smo znali o širenju univerzuma pogrešno?
Write comment (2 Comments) 
Univerzum je ispunjen objektima koji prkose našim očekivanjima i testiraju granice našeg razumevanja. Koliko je kosmos zaista čudan? Otkrijmo zajedno neke od njegovih najbizarnijih i najmisterioznijih stanovnika.
Opširnije: 4 najčudnija objekta u svemiru
Write comment (0 Comments) 
Ukratko i pojednostavljeno rečeno: sve do Edvina Habla i njegovih osmatranja u drugoj i trećoj deceniji prošlog veka preovladavalo je mišljenje da je svemir večan i beskonačan.
Opširnije: Koliki je bio svemir na početku?
Write comment (0 Comments) 
Elektromagnetni talas se „opisno definiše“ kao prostiranje energije električnog i magnetnog polja kroz prostor. Brzina prostiranja elektromagnetnih talasa jednaka je brzini svetlosti u vakuumu, i iznosi 300.000.000 metara u sekundi. To je i granična brzina koju neko telo može imati.
Opširnije: Dva pogleda na „Glavu konja“
Write comment (0 Comments) 
Šest planetarnih maglina
Verovatno vam je poznata šala u formi pitalice:
Opširnije: Šest planetarnih maglina
Write comment (1 Comment) 
EKSPLOZIJA SUPERNOVE jedan je od najdramatičnijih događaja u svemiru. Prilikom jedne jedine takve eksplozije oslobodi se enormno velika količina energije, toliko velika da često sama supernova svojim sjajem nadmaši stotine milijardi zvezda u svojoj matičnoj galaksiji, pri čemu udarni talas nastao eksplozijom dostiže ogromne brzine, bliske brzini svetlosti.
Opširnije: Cassiopeia A na „nišanu“ IXPE
Write comment (0 Comments) 
....a u samom Velikom Magelanovom oblaku nalazi se i maglina sa slike, 30 Doradus, ili – Tarantula.
Opširnije: Tarantula, mesto u kom se rađaju zvezde
Write comment (0 Comments) 
Ovo je samo jedna od bezbroj misterija u svemiru. U Velikom Maglanovom oblaku, oko 170.000 svetlosnih godina daleko od nas nalazi se emisiona maglina N44. Njen prečnik iznosi oko 1000 svetlosnih godina, a vidimo je zahvaljujući njenom jonizujućem gasu. Ono što je u ovom oblaku interesantno je, ne ono što u njemu postoji, već ono što ne postoji. U sredini magline nalazi se gigantska rupa, ili supermehur, prečnika oko 250 svetlosnih godina. Uzmite da prečnik Sunčevog sistema iznosi oko dve svetlosne godine pa ćete dobiti bar grubu predstavu o veličini ove zjapeće praznine
Opširnije: Misteriozni supermehur u maglini
Write comment (0 Comments)|
ŠTA DA GLEDAM?
|
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
