Možda se neko seća da smo prvi put pisali o ChatGPT-u decembru 2022. godine u tekstu: Supernova ChatGPT koja preti Guglu. Pretnja se ostvarila, mnogi koriste ChatGPT ili neki drugi AI, više nego Gugla. Prošlo je samo 2,5 godina od tada i danas imamo napredni GPT-5 koji nije samo „još jedan chatbot“, već sistem sposoban da kombinuje tekst, sliku, kod, pa i audio, na način koji nas uvodi u novu eru interakcije sa tehnologijom.

Ono što GPT-5 čini posebno zanimljivim naučnicima i popularizatorima nauke jeste njegova sposobnost da istovremeno bude stručan, kreativan i prilagodljiv publici. Ako, na primer, pitate GPT-5 o metodama detekcije egzoplaneta, on može da iznese i precizne podatke i da ponudi analogiju razumljivu osnovcima.

Novina je da je OpenAI pojavimo GPT-5 ukinuo brojne prethodne modele u kojima smo se zbunjivali koji model je za šta najbolji.

Tehnološka osnova: Kako GPT-5 „misli“

GPT je skraćenica od Generative Pretrained Transformer – generativni unapred obučeni transformator. To je vrsta duboke neuronske mreže posebno dizajnirana za rad sa nizovima podataka, kao što je tekst. Model je obučen na ogromnim količinama informacija — od knjiga i naučnih radova do programskog koda — kako bi naučio obrasce jezika i znanja.

Šta donosi GPT-5 u odnosu na GPT-4:

• Veća količina parametara– model je kompleksniji, što mu omogućava preciznije zaključivanje i nijansiranije odgovore. OpenAI nije obajavio tačan broj parmertara, ali se procenuje na preko hiljdatu milijardi (> 1000G), tj. Preko billion (> 1T)
• Multimodalnost– GPT-5 može istovremeno da „razume“ i tekst i slike, a u nekim verzijama i audio i video.
• Dugoročno pamćenje– sposoban je da pamti kontekst razgovora kroz duže vremenske periode.
• Bolja prilagodljivost stilu– lako menja ton, od akademskog do potpuno neformalnog.

Iako GPT-5 ne „razmišlja“ kao čovek, njegove statističke procene koje se zasnivaju na ogromnim količinama podataka često dovode do toga da odgovori deluju kao plod svesnog razmišljanja.

AI i astronomija: Saveznici u otkrivanju svemira

Astronomija je oduvek bila polje koje generiše ogromne količine podataka. Od snimaka iz teleskopa poput Džejms Vebado kataloga sa milionima zvezda i galaksija, problem nije samo prikupljanje informacija, već i njihova obrada. GPT-5 može pomoći na nekoliko načina:

1. Analiza naučnih radova – naučnici često moraju da pregledaju stotine radova. GPT-5 može da izvuče glavne nalaze, poredi rezultate i predloži nove hipoteze.
2. Obrada slika i kataloga – iako nije zamena za specijalizovane algoritme u obradi astrofotografija, GPT-5 može da piše kod koji koristi teleskopske podatke i automatski pravi grafikone, filtrira objekte i vrši statistiku.
3. Popularizacija nauke – može da pripremi članke, prezentacije i interaktivne sadržaje koji široj javnosti objašnjavaju otkrića.
4. Simulacije razgovora – npr. „pitanje i odgovor“ sa fiktivnim Galileom ili Karlom Seganom, kako bi učenici kroz dijalog učili o nauci.

Zamislimo scenario: astronom otkriva neobičnu svetlosnu krivu jedne udaljene zvezde. Umesto da ručno piše skriptu za obradu podataka, može GPT-5-u zadati opis problema, a AI napiše Python kod, optimizuje ga i vizuelizuje rezultate. Time se štedi vreme, a istraživač se fokusira na interpretaciju nalaza.

Etika i izazovi

Kao i svaka moćna tehnologija, GPT-5 otvara ozbiljna pitanja:

• Pouzdanost informacija– iako je GPT-5 bolji u proveri izvora, i dalje može da iznese netačne tvrdnje.
• Zloupotreba– od dezinformacija do automatizovanog pisanja lažnih vesti.
• Autorska prava– model je treniran na materijalima koji često imaju vlasnike prava, što pokreće pravne rasprave.
• Zavisnost od AI– postoji opasnost da korisnici previše delegiraju razmišljanje na algoritme.

OpenAI i slične organizacije pokušavaju da uvedu zaštitne mehanizme, uključujući filtriranje sadržaja i praćenje zloupotreba, ali savršeno rešenje ne postoji.

Kako se koristi GPT-5 – besplatno i uz pretplatu

Danas GPT-5 možete koristiti direktno preko platforme ChatGPT na internetu ili kroz integracije u druge servise (npr. aplikacije, programerske biblioteke). Postoje dva osnovna načina pristupa:

1. Besplatan plan

• Omogućava korišćenje GPT-4o miniili sličnog modela, koji je brz i koristan za svakodnevna pitanja, ali nema sve mogućnosti GPT-5.
• Broj poruka dnevno je ograničen, a kompleksniji zahtevi (analiza velikih fajlova, generisanje složenog koda) mogu biti sporiji ili ograničeni.
• Nema prioritetnog pristupa u periodima kada su serveri opterećeni.

1. Plaćeni plan – ChatGPT Plus ili Pro

• Omogućava pristup najnovijim modelima, uključujući GPT-5, GPT-4.5 i specijalizovane varijante.
• Veći broj poruka u toku dana i brži odziv, čak i kada je sistem preopterećen.
• Dodatne funkcije, kao što su rad sa slikama, audio-interakcije, generisanje i razumevanje koda u realnom vremenu.
• U Pro planu dostupne su i napredne istraživačke funkcijei integracija sa alatima poput DALL·E za generisanje slika ili pretrage u realnom vremenu.

Cena zavisi od zemlje i tipa pretplate, ali se Plus paket u većini zemalja kreće oko 20 USD mesečno, dok Pro plan može biti značajno skuplji.

Važno je napomenuti da se GPT-5 ne „preuzima“ kao program, već mu se pristupa onlajn, a podaci koje unesete prolaze kroz servere OpenAI-ja. To znači da se treba upoznati sa pravilima privatnosti i ograničenjima korišćenja, posebno ako unosite poverljive informacije.

Pogled u budućnost: Od GPT-5 do „prave“ veštačke inteligencije

Neki istraživači smatraju da modeli poput GPT-5 vode ka AGI-ju (Artificial General Intelligence) – veštačkoj inteligenciji koja može da obavlja bilo koji intelektualni zadatak koji može i čovek. Ipak, drugi upozoravaju da je današnji AI i dalje ograničen statistički model, bez svesnosti i razumevanja. Možda će GPT-6 ili GPT-7 imati još sofisticiranije sposobnosti, ali prava svest i dalje ostaje misterija.

U međuvremenu, GPT-5 se već koristi u nauci, obrazovanju, medicini, industriji, pa i u astronomiji. On ne zamenjuje istraživače, ali postaje alat koji može dramatično ubrzati proces od ideje do rezultata.

Zaključak

GPT-5 je više od tehničkog unapređenja – on je svojevrsni „most“ između ljudi i mašina, koji pokazuje kako budućnost može izgledati kada se kombiniraju ljudska radoznalost i mašinska sposobnost obrade informacija. Za astronome, to je prilika da se fokusiraju na ono što je zaista ljudsko: postavljanje pitanja, tumačenje otkrića i pronalaženje smisla u beskonačnom svemiru. Jer, kako god da su napredni naši algoritmi, smisao istraživanja univerzuma i dalje ostaje duboko ljudska potraga.

Tekst je napisano uz pomoć GPT-5.