Kada je 1610. godine Galileo Galilej (kome je, inače, baš danas, 15. februara, rođendan) svojim malim teleskopom skromnih mogućnosti otkrio četiri Jupiterova satelita bio je to događaj koji je izazivao nevericu i mnogi su odbili da poveruju u njega.

Ipak, koju deceniju kasnije prvo Hajgens, zatim Kasini su kvalitetijim teleskopima otkrili još pet novih satelita i svi su se okretali oko Saturna. Od tada pa do danas Jupiter i Saturn se utrkuju ko ima više satelita. 2019-te Saturn je imao 82 satelita da bi se taj broj 2021. povećao na 83. I sve do nedvano Saturn je prednjačio da bi ovih dana vodstvo ipak prepustio Jupiteru. Jupiter je odjednom dobio 12 novih meseca i sada ih ima 92.  

Naravno, ova trka nije završena jer sigurno ima još neotkrivenih satelita oko obe planete.

Novi sateliti su mali, pa i zato do sada nisu uočeni. Oni u prečniku imaju po nekoliko kilometara (za razliku od Galiljevih čiji prečnici iznose po više hiljada kilometara) i nalaze se daleko od Jupitera. Dok Galilejevi sateliti obiđu Jupiter za nekoliko dana, ovi novi sateliti to učine za više stotina dana. 

Ovi mali i daleki sateliti, pretpostavlja se, ne vode isto poreklo kao bliži sateliti. Oni su verovatno zarobljeni i prinuđeni da kruže oko Jupitera ili su moguće je, ostaci nakon nekog sudara dva ili više tela. 

Mnogo toga je još nepoznato o novim satelitima, pa i za precisnije utvrđivanje njihove orbite nešophodna su brojna dalja posmatranja. 

Dobar članak o Galileu Galileju Zorana Stokića pročitajte ovde