Priredio Dragan Tanaskoski

Treći međuzvezdani objekat koji prolazi kroz naš Solarni sistem pokreće nova pitanja o tome šta se krije u dubinama svemiraTreći međuzvezdani objekat koji prolazi kroz naš Solarni sistem pokreće nova pitanja o tome šta se krije u dubinama svemira.

(O 3I/ATLAS pisali OVDE i OVDE)

Prolaz kroz Sunčev sistem

U oktobru 2023. godine, astronomska zajednica je ponovo uzburkana diskusijama o mogućoj vanzemaljskoj tehnologiji u našem Solarnom sistemu. Ovaj put, pažnju je privukao međuzvezdani objekat poznat kao 3I/ATLAS - treći takav objekat ikada detektovan kako prolazi kroz naš kosmički dom. 

Šta je 3I/ATLAS?

3I/ATLAS je nebesko telo koje se kreće po hiperboličkoj putanji kroz naš Solarni sistem, što znači da potiče iz međuzvezdanog prostora. Njegovo najbliže približavanje Suncu dogodilo se krajem oktobra 2023. na udaljenosti od 1,35 astronomskih jedinica (oko 202 miliona kilometara), dok je Zemlji bilo najbliže u decembru na rastojanju od 1,8 AU.

Sa ulaznom brzinom od 58 kilometara u sekundi, ovaj objekat je brži od svojih prethodnika - čuvenog Oumuamue (2017) i komete Borisov (2019). Upravo ova brzina, zajedno sa nekim drugim karakteristikama, pokrenula je spekulacije o njegovom poreklu.

Kontroverzne hipoteze profesora Loeba

Dr. Avi Loeb sa Harvardskog univerziteta, jedan od najproduktivnijih astrofizičara savremenog doba sa preko 700 naučnih radova, izneo je provociranu teoriju. Prema njegovom mišljenju, postoji značajna verovatnoća (koju je procenio na 40%) da 3I/ATLAS nije prirodni objekat, već vanzemaljska tehnologija.

Loebovi argumenti se zasnivaju na tri glavne karakteristike objekta:

1. Neobična trajektorija

Loeb tvrdi da putanja objekta izgleda kao da "pokušava da se sakrije" od nas, posebno izbegavajući Zemlju. Matematička analiza navodno pokazuje verovatnoću od samo 1:20.000 za takvu putanju prirodnog objekta.

2. Velika brzina

Brzina od 58 km/s čini ovaj objekat izuzetno teškim za presretanje postojećom ljudskom tehnologijom, što Loeb smatra sumnjivim.

3. Preterana veličina

Na osnovu sjaja objekta, ako nije kometa, trebalo bi da bude ogroman asteroid - oko 20 kilometara u prečniku, veći od Mont Everesta. Takvi objekti su izuzetno retki u međuzvezdanom prostoru.

Naučna kritika i kontraargumenti

Ipak, astronomska zajednica je pretežno skeptična prema Loebovim hipotezama. Evo zašto:

Problem sa "sakrivanjem": Ako bi vanzemaljska tehnologija stvarno želela da se sakrije, teško da bismo je uopšte detektovali. Pored toga, putanja 3I/ATLAS-a ga vodi daleko od Zemlje - što bi bilo "najgori mogući put" za brod zainteresovan za našu planetu.

Statistička manipulacija: Verovatnoća od 1:20.000 se dobija arbitrarnim izborom planeta u analizi. Kada bi se uključili drugi faktori (kao što je blizina Zemlji ili Merkuru), verovatnoća bi postala sasvim uobičajena - oko 50% odnosno 30%.

Kontradiktorne tvrdnje o brzini: Loeb je ranije tvrdio da je spora brzina Oumuamue bila dokaz vanzemaljskog porekla, a sada brzu brzinu 3I/ATLAS-a koristi kao isti dokaz. Ironično, sam Loeb je koautor rada koji predviđa da međuzvezdani objekti imaju tipične brzine vrlo bliske onoj kod 3I/ATLAS-a.

Habl otkriva istinu

Najubedljiviji dokaz protiv vanzemaljske hipoteze došao je iz Habl svemirskog teleskopa. Najoštrije slike do sada jasno pokazuju komu oko objekta - omotač prašine i gasa tipičan za komete. Čak su uočeni i dokazi o repu.

Ova zapažanja ograničavaju veličinu jezgra na manje od 5,6 kilometara, što je daleko ispod Loebovog praga od 20 km koji je postavio kao kriterijum za vanzemaljsku hipotezu.

Suočen sa ovim dokazima, Loeb je predložio novo objašnjenje: možda je 3I/ATLAS svemirski brod koji namerno izbacuje prašinu kao "štit" za zaštitu od udara sa stenama u Solarnom sistemu.

Vrednost provokativnih ideja

Uprkos tome što se čini da je 3I/ATLAS obična kometa, diskusija koju je pokrenuo profesor Loeb ima svoju vrednost. Kako kritičari napominju: "Ako izgleda kao patka i kvače kao patka, onda su vanzemaljci... mislim, patka."

Međutim, Loeb je uspeo da "pomeri Overbtonov prozor" u astronomiji i pokrenuo nova istraživanja i debate. Njegova spremnost da izazove konvencionalnu mudrost, čak i uz rizik od ismevanja, može biti korisna za napredak nauke.

"Grupno mišljenje je opasno," kaže Loeb, i tu je verovatno u pravu. Većina astronoma ne razmatra ozbiljno mogućnost da međuzvezdani objekti mogu biti vanzemaljska tehnologija. Možda je ponekad potrebno postaviti takva pitanja, čak i ako odgovori pokažu da grešimo.

Zaključak

3I/ATLAS trenutno izgleda kao potpuno prirodna kometa koja nam pruža jedinstvenu priliku da proučimo materijal iz drugih zvezdanih sistema. James Webb svemirski teleskop će verovatno pružiti dodatne uvide o njegovom sastavu i poreklu.

Dok vanzemaljska hipoteza ostaje krajnje neverovatna, sama činjenica da imamo treći međuzvezdani objekat za proučavanje predstavlja izvanredan naučni poduhvat. Svaki takav posetilac donosi nove informacije o uslovima u drugim delovima Galaksije i pomaže nam da bolje razumemo naše mesto u svemiru.

Na kraju, možda je najvažnija lekcija da nauka napreduje kada postavljamo hrabra pitanja - čak i ona koja mogu zvučati neobično.

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=vFTHrdbeQYs