Priredio: Dragan TANASKOSKI

Svake godine, prema podacima NASA-e, komad stene veličine automobila juriša kroz svemir na putu da se sudari sa našom planetom. Srećom, zahvaljujući Zemljinoj atmosferi koja služi kao prirodan štit, umesto da se prinudno prizemlji na površini, asteroid izgori i proizvede impresivan vatromet, ostavljajući pruge na nebu kao meteor ili plamena lopta.

Slika prikazuje asteroid koji prolazi blizu Zemlje, ilustrujući kako ovi kosmički objekti
mogu da se približe našoj planeti i da budu opasni.

Na nesreću, drugi, mnogo veći asteroidi, imaju potencijal da budu mnogo više preteći nego zabavni. „Asteroidi dolaze u svim veličinama. Stvarno veliki, kao što je asteroid širok 10 kilometara za koji verujemo da je doveo do izumiranja dinosaurusa, dese se jednom u možda 100 miliona godina", kaže Majkl Kupers, planetarni naučnik za Evropsku svemirsku agenciju (ESA).

Asteroid 2024 YR4: Slučaj koji je privukao pažnju sveta

Asteroid 2024 YR4, otkriven u decembru 2024. godine, odnedavno se redovno pojavljuje u naslovima vesti širom sveta. Isprva je procenjeno da je širok oko 40-90 metara, veći od dvanaestospratne zgrade. U januaru ove godine, ESA je izračunala trajektoriju ovog kamena i isprva predvidela da postoji 1,2 odsto šanse da se sudari sa Zemljom 22. decembra 2032. godine.

To je zvanično prekoračilo prag bezbednosti za objekat koji nam je blizu – 1 odsto – i pokrenulo potrebu za istragom nekoliko organizacija za odbranu planete, baš kao i američkog predsednika i američkog Kongresa. Srećom, YR4 nije dovoljno velik da učini našu vrstu izumrlom, ali bi i dalje mogao da bude „ubica gradova", prema nekim ekspertima, ako se nalazi na gornjem kraju procenjenog spektra veličine i sleti u gusto naseljenu oblast.

U februaru 2025. godine, rizik od toga da asteroid pogodi Zemlju nakratko se popeo na 3,1 odsto ili jedan naprema 32. Srećom, čovečanstvo je uspelo da izbegne masovnu paniku, a rizik je u međuvremenu spao na umirujućih 0,001 odsto.

Odakle dolaze asteroidi?

Kad je u pitanju razumevanje asteroida, astronomeri i naučnici i dalje moraju da dobijaju nove informacije da bi razumeli pravila ove potencijalno riskantne nebeske igre. „Naučno gledano, postoji ogromna količina toga što može da se nauči od asteroida", kaže Alan Ficsimons, astronomer na Kraljevskom univerzitetu u Belfastu i član jednog od NASA-inih centara za istraživanje neba koji traži i prati Objekte bliske Zemlji (NEO).

„Svaki asteroid kog otkrijemo uglavnom je fragment mnogo većeg tela koje se formiralo po rođenju našeg Sunčevog sistema", kaže Ficsimons. „I zato proučavanjem njihovog hemijskog sastava dobijamo neku predstavu o uslovima u prvobitnom Sunčevom sistemu jer se od tada, pre više od 4,6 milijardi godina, on dramatično promenio."

Ovi drevni stenoviti ostaci ponekad se nazivaju manjim planetama. Često nepravilni i puni kratera, oni takođe mogu biti loptastog oblika. Mogu da se okreću sporo, brzo ili da se kotrljaju. Obično usamljeni, oni nekada mogu da se nađu u parovima (binarni ili dvostruki asteroidi), a neki čak imaju vlastiti mesec.

Internet stranica NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon vodi evidenciju o njihovim brojevima i kod poslednjeg prebrojavanja ispostavilo se da ih u našem Sunčevom sistemu ima više od 1,4 miliona. Većina se nalazi u okviru pojasa asteroida između Marsa i Jupitera, ali milioni drugih su suviše mali da bi bili otkriveni.

Naučna vrednost asteroida

Ovi asteroidi najčešće ostaju sputani u okviru tog međuplanetarnog pojasa Jupiterovim gravitacionim poljem i ne mogu da udare u veće telo. Ali povremeno neki drugi asteroid ili uticaj Jupiterove gravitacije može da gurne nekoga od njih u drugu orbitu oko Sunca, ka unutrašnjem Sunčevom sistemu.

Jednom kad se asteroid izbaci sa njegove uobičajene putanje i potencijalno krene ka nama, prvi izazov je otkriti ga. „Asteroid u teleskopu izgleda samo kao tačkice svetla pored drugih tačkaka svetla koje su zvezde, osim što se on kreće", kaže Keli Fast, vršiteljka dužnosti službenice odbrane u NASA, „i reflektuje sunčevu svetlost".

Što je jarkiji asteroid, to je on veći. Ali njegova boja takođe utiče na njegovu bleštavost, jer bi mali beli asteroid mogao da reflektuje više svetla od mnogo većeg mračnijeg. To nije egzaktna nauka, zbog čega je veličina YR4 isprva bila procenjena na širinu od 40-90 metara.

Asteroidi takođe nisu svi isti. „Postoje različite populacije", kaže Fast. „Neki su stenoviti, neki su ugljenički, a neki imaju metalne sadržaje u zavisnosti od roditeljskih tela iz kojih su potekli." I dok postoje retki tipovi asteroida, više od tri od četiri su ugljenički, iliti C-tipa, i sadrže ugljenik, delujući crni kao ugalj.

Jedan asteroid za koji su naučnici posebno zainteresovani je velika stena bogata metalom u obliku krompira, koja naseljava glavni asteroidni pojas Sunčevog sistema. Veruje se da bi ovaj asteroid mogao da bude i do 95 odsto od nikla i gvožđa, što je slično Zemljinom jezgru. Njegovo proučavanje će stoga poboljšati naše razumevanje toga kako je naša planeta formirana.

Što se tiče metalnog sadržaja, asteroidi kao što je Sajki 16 su takođe potencijalno ekstremno vredni – veruje se da sadrži resurse vredne otprilike 10 kvadriliona dolara. U budućnosti, ako rudarenje asteroida ikada bude postalo neophodno baš kao i ekonomski isplativo, veruje se da bi moglo da nam pruži obilje resursa.

Poznavanje sastava asteroida je ključno i iz odbrambenih razloga. Ako bi se asteroid ikada našao na putu sudara sa Zemljom, naučnici bi morali da znaju od čega je napravljen da bi znali kako da ga unište ili preusmere. Na primer, ako je asteroid čvrst, mogao bi da se uništi udarom. Ako je labav, mogao bi da se preusmeri gravitacionim tegljačem. U svakom slučaju, razumevanje sastava asteroida je ključno za zaštitu naše planete.

Izvor: BBC News