Četiri oka na nebu Pejzažna slika četiri pomoćna teleskopa VLT-a na ogromnoj pozadini noćnog neba. Mlečni put, u centru ove slike, okrenut je nagore i okružen je bezbrojnim zvezdama. Vidljivi su i Veliki Magelanovi oblaci. Prema horizontu na nebu, pojavljuje se sjaj narandžaste i zelene boje. Četiri pomoćna teleskopa u ESO-ovoj opservatoriji Paranal mogu se videti kako gledaju u noćno nebo na ovoj slici nedelje. Sa tamnim i besprekornim nebom, Paranal je jedno od najboljih mesta na Zemlji za proučavanje univerzuma. Kao što se vidi na ovoj spektakularnoj slici, pogled je zaista prepun uzbudljivih stvari za posmatranje. Na primer, pogledajte pažljivije desno od trake Mlečnog puta, dva oblaka koja izgledaju kao galaktički vatromet. To su Veliki i Mali Magelanovi oblaci, patuljaste galaksije koje su zarobljene gravitacijom Mlečnog puta. Na jeziku Mapuče u južno-centralnom Čileu poznati su kao lafken, labken ili künčalabken („lagune“), a takođe i rünanko („bunari“). [1] Kada se približimo horizontu, vidimo suptilne nijanse zelene i crvene, ali šta je to? Ovo se naziva vazdušni sjaj i predstavlja slabu svetlost koju emituju atomi i molekuli u atmosferi. Ovo se može desiti kroz različite mehanizme, poput interakcije sa sunčevim zračenjem ili hemijskih reakcija između molekula. ​​Zeleni vazdušni sjaj dolazi od atoma kiseonika, dok je crveni posledica i atoma kiseonika i hidroksilnih molekula. ​​Pogledajte ovaj ESO snimak da biste saznali više o tome kako se stvara vazdušni sjaj i zašto je Čile posebno dobro mesto za njegovo posmatranje. Napomene [1] Izvor: Wenumapu. Astronomía y Cosmología Mapuche, Gabriel Pozo Menares & Margarita Canio Llanquinao Zasluge: ESO/Huan Carlos Muñoz Mateos

Suočene sa sve većim rizikom koji svetlosno zagađenje predstavlja za razvoj astronomije u Čileu, glavne međunarodne opservatorije prisutne u toj zemlji formirale su zajedničku organizaciju posvećenu zaštiti tamnog neba severnog Čilea. Savet će delovati putem Fondacije Cielos de Chile i Kancelarije za zaštitu kvaliteta neba severnog Čilea (OPCC), sa ciljem da koordinira strategije i usklađuje akcije u borbi protiv širenja svetlosnog zagađenja.

Svetlosno zagađenje se svake godine povećava za 9,6%, prema studiji objavljenoj u časopisu Science. Nebo iznad Čilea takođe je pogođeno ovim fenomenom, a procene ukazuju da bi povećanje osvetljenosti neba za 10% dovelo do gubitka 12,07% izvorne moći optičkih teleskopa smeštenih u zemlji.

Kao odgovor na ovaj problem, Udruženje univerziteta za astronomska istraživanja (AURA), Teleskop Džin Magelan (GMT), Evropska južna opservatorija (ESO) i Opservatorija Las Kampanas Instituta Karnegi za nauku, potpisali su sporazum o osnivanju Saveta za tamno nebo (Dark Skies Council). Kroz ovo partnerstvo, institucije će koordinisano raditi na zaštiti neba Čilea, koje je među najpovoljnijima na svetu za astronomska posmatranja.

Potpisnice upravljaju nekim od najvećih i najnaprednijih optičkih opservatorija na svetu, sve locirane u Čileu: AURA upravlja opservatorijama Cerro Tololo, Gemini South i trenutno u izgradnji Opservatorijom Vera C. Rubin; GMT se takođe gradi i biće instaliran na lokaciji Las Kampanas, gde Institut Karnegi već ima opservatoriju; dok ESO upravlja opservatorijama Paranal i La Silla, a uskoro će upravljati i izuzetno velikim teleskopom ELT, koji se gradi na Cerro Armazonesu.

Značaj zaštite tamnog neba

Zahvaljujući izuzetnom kvalitetu svog neba, Čile danas ima skoro 40% globalnog kapaciteta za astronomska posmatranja. Tokom poslednje dve decenije broj astronomskih institucija u zemlji se udvostručio, a broj ljudi koji se bave ovom naukom se utrostručio. Osim toga, tri mega-teleskopa biće instalirana u narednim godinama, i spadaće među najveće na svetu, uz ukupna ulaganja veća od 5 milijardi dolara. Njihovo funkcionisanje će omogućiti Čileu da do 2030. godine premaši 60% svetskog astronomskog kapaciteta.

Međutim, ovo vođstvo je ugroženo. Stalni porast izvora svetlosnog zagađenja iz urbanih sredina, industrijskih i rudarskih postrojenja, luka i autoputeva, ugrožava prirodnu tamu noćnog neba u regionima Antofagasta, Atakama i Kokimbo – ključnim oblastima za astronomiju. „Kvalitet i tama noćnog neba su od suštinskog značaja za naučni rad naših opservatorija. Očuvanje tamnog neba severnog Čilea prioritet je za potpisnice, jer od toga zavisi nastavak njihovih trenutnih i budućih aktivnosti“, navodi se u potpisanom sporazumu.

Šta je Savet za tamno nebo i ko su njegovi članovi?

Savet za tamno nebo čini šest predstavnika opservatorija, a njegova glavna misija biće definisanje i nadgledanje sprovođenja zajedničke strategije za zaštitu tamnog neba. Njegove funkcije uključuju koordinaciju aktivnosti sa Kancelarijom za zaštitu kvaliteta neba (OPCC) i Fondacijom Cielos de Chile, kao i upravljanje i raspodelu resursa za sprovođenje konkretnih inicijativa na terenu.

OPCC radi na zaštiti tamnog neba, ključnog za astronomiju, i pruža tehničku podršku u sprovođenju propisa o svetlosnom zagađenju u regionima Antofagasta, Atakama i Kokimbo. Već 25 godina sarađuje sa opštinama, lokalnim zajednicama i regionalnim akterima na promociji mera za prevenciju i smanjenje svetlosnog zagađenja.

S druge strane, Fondacija Cielos de Chile posvećena je očuvanju noćnog neba kao prirodnog, naučnog i kulturnog nasleđa zemlje, i promoviše odgovornu upotrebu veštačkog osvetljenja u korist nauke, biodiverziteta, zdravlja ljudi i održivog turizma.

Za prvog direktora Saveta imenovan je Oskar Kontreras, potpredsednik i predstavnik GMT-a u Čileu. Kontreras ima bogato iskustvo u povezivanju nauke, javne politike i zaštite životne sredine.

Na ovaj način, kako Čile učvršćuje svoje vođstvo u zaštiti tamnog neba, osnivanje Saveta za tamno nebo označava početak nove ere odgovornog upravljanja jednim od najvažnijih prozora ka kosmosu na planeti Zemlji.

Više informacija

O AURA-i

Udruženje univerziteta za astronomska istraživanja (AURA) je neprofitna organizacija osnovana 1957. godine u SAD-u i sastoji se od 49 američkih institucija i 3 međunarodna partnera, uključujući Univerzitet u Čileu i Papski katolički univerzitet u Čileu. AURA gradi, održava i upravlja svetski poznatim teleskopskim opservatorijama za Nacionalnu naučnu fondaciju SAD (NSF), putem centra NSF NOIRLab i Nacionalne opservatorije za Sunce (NSO). Za NASA-u, AURA upravlja Naučnim institutom svemirskog teleskopa (STScI).

NSF NOIRLab je vodeći nacionalni centar za optičku i infracrvenu astronomiju u SAD-u. U Čileu upravlja opservatorijom Cerro Tololo, teleskopom Gemini South i trenutno u izgradnji Opservatorijom Vera C. Rubin. NOIRLab pruža podatke i usluge čitavoj astronomskoj zajednici kako bi pomogao u razumevanju univerzuma.

O Teleskopu Džin Magelan

Teleskop Džin Magelan biće budućnost istraživanja svemira sa Zemlje. Sastavljen od sedam najvećih ogledala na svetu, formiraće teleskop prečnika 25,4 metra, sposoban da proizvodi slike univerzuma sa dosad neviđenim detaljima. Teleskop će omogućiti nova saznanja o tamnoj materiji, poreklu hemijskih elemenata i potencijalnim znakovima života na udaljenim planetama. Projekat realizuje GMTO korporacija, međunarodni konzorcijum od 14 univerziteta i istraživačkih institucija iz SAD-a, Australije, Brazila, Čilea, Izraela, Južne Koreje i Tajvana. Biće sastavljen u Čileu početkom 2030-ih.

O Opservatoriji Las Kampanas

Opservatorija Las Kampanas Instituta Karnegi pruža naučnoj zajednici pristup teleskopima svetske klase sa pogledom na Magelanove oblake i celo južno nebo. Institut Karnegi ima sedište u Vašingtonu i istraživačke centre na obe američke obale, kao i u Čileu. Neprofitna je i nezavisna organizacija pod vođstvom predsednika Džona Malčija. Institut podstiče svoja istraživanja kako bi odgovorio na najvažnija pitanja savremenog sveta i značajno doprineo razumevanju života, planeta i univerzuma.

Evropska južna opservatorija (ESO) omogućava naučnicima širom sveta da otkriju tajne Univerzuma za dobrobit svih. Dizajniramo, gradimo i upravljamo opservatorijama svjetske klase na tlu — koje astronomi koriste za rješavanje uzbudljivih pitanja i širenje fascinacije astronomijom — i promoviramo međunarodnu suradnju za astronomiju. Osnovan kao međuvladina organizacija 1962. godine, danas ESO podržava 16 država članica (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Finska, Njemačka, Irska, Italija, Nizozemska, Poljska, Portugal, Španjolska, Švedska, Švicarska i Ujedinjeno Kraljevstvo), zajedno sa državom domaćinom Čileom i sa Strateškom Australijom kao partnerom. Sedište ESO-a i njegov centar za posetioce i planetarijum, ESO Supernova, nalaze se u blizini Minhena u Nemačkoj, dok je čileanska pustinja Atakama, čudesno mesto sa jedinstvenim uslovima za posmatranje neba, domaćin naših teleskopa. ESO upravlja sa tri lokacije za posmatranje: La Silla, Paranal i Chajnantor. U Paranalu, ESO upravlja veoma velikim teleskopom i njegovim veoma velikim teleskopskim interferometrom, kao i teleskopima za istraživanje kao što je VISTA. Takođe u Paranalu ESO će ugostiti i upravljati Čerenkovljevim teleskopom Jug, najvećom i najosjetljivijom opservatorijom gama zraka na svijetu. Zajedno sa međunarodnim partnerima, ESO upravlja ALMA-om na Chajnantoru, objektu koji posmatra nebo u milimetarskom i submilimetarskom opsegu. U Cerro Armazonesu, u blizini Paranala, gradimo „najveće oko na nebu na svijetu“ — ESO-ov ekstremno veliki teleskop. Iz naših ureda u Santiagu, Čile, podržavamo naše operacije u zemlji i sarađujemo sa čileanskim partnerima i društvom.