Taman kad smo mislili da smo nešto ukapirali o ustrojstvu vaseljene i kako ona radi, 70-ih godina je započeo haos koji se do danas ne miruje.
Opširnije: Šta ako tamna materija udari u čoveka?
Write comment (2 Comments) 
Ideja o vorp (engl. warp) pogonu koji omogućava svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti nije nova. Srećemo je u naučno-fantastičnim filmovima. Najpoznatija je scena kada kapetan u Zvezdanim stazama (Star Trek) zada komandu Engage ili Execute, i brod poleti nadsvetlosnom brzinom. Zapravo brod se ne ubrzava, nego se prostor-vreme deformiše i širi brzinom većom od brzine svetlosti noseći brod sa sobom. Ograničenje brzine svetlosti važi za kretanje materije kroz prostor, ali ne i za širenje prostor-vremena.
Opširnije: Nadsvetlosni vorp pogon
Write comment (4 Comments) 
Po prvi put astrofizičari su upotrebili veštačku inteligenciju (VI) za stvaranje složene 3D simulacija univerzuma. Rezultati se dobijaju brzo i tačno iako autori nisu sasvim sigurni kako sve to funkcioniše.
Opširnije: Prva brza i tačna simulacija univerzuma
Write comment (0 Comments) 
Pre mnogo vekova, drevni naučnici su pokušavali da savladaju alhemiju, odnosno tajanstvene procese pretvaranja olova u zlato. Vremenom je shvaćeno da su se alhemičari bavili “ćoravim poslom” (iako savremena hemija leži na mnogim otkrićima upravo tih alhemičara), ali savremeni naučnici su uspeli da reše tajnu jedne još neverovatnije transformacije: pretvaranja ugljenika, osnovnog sastojka života na planeti, u dijamante.
Opširnije: Q-ugljenik izgurao dijamante na drugo mesto
Write comment (3 Comments) 
Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.
Opširnije: Izračunato koliko ima tamne materije
Write comment (0 Comments) 
Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo ne bude mračno.
Opširnije: Paradoks noćnog neba
Write comment (1 Comment) 
Nasilni sudari čudovišnih objekata, kao što su crne rupe i neutronske zvezde dobuju po tkivu univerzuma, stvarajući gravitacione talase. Ljudi su tokom većeg dela istorije bili nesvesni te nebeske tutnjave. Od skora nam se otvorilo još jedno čulo.
Opširnije: Interaktivni infografik izvora gravitacionih talasa
Write comment (0 Comments) 
Baterija koja se sama napuni kada se isprazni, i pri tome njen životni vek, tokom koga se sama dopunjava kada se isprazni, može trajati vekovima, nije naučna fantastika nego moguća stvar.
Opširnije: Samopunjive dijamantske baterija koje traju decenijama
Write comment (5 Comments) 
Biti astronaut nikad nije bilo lako. Iako je to danas mnogo manje opasno zanimanje nego u prošlosti, muškarci i žene posvećeni osvajanju kosmosa znaju da tokom misije postoji mnogo stvari koje bi mogle poći kako ne treba. Ali od svih opasnosti postoji jedna koja obično ostaje neprimećena a koja je uprkos tome prisutna u svakoj misiji. Mislim na zračenje.
Write comment (0 Comments)
Pogon sa konstantnim ubrzanjem je najobećavajući pogon za svemirska putovanja. Za razliku od postojećih pogona koji u kratkom vremenu daju veliko ubrzanje, od više G (G je sila kojom nas Zemlja privlači i našoj masi daje našu težinu), pogon konstantnog ubrzanja konstantno ubzava svemirski brod ubrzanjem od 1G (dodatnih 9,81 m/s svake sekunde). 1G je idealno ubrzanje za čoveka jer se time stvora veštačka gravitacija. Putnici bi imali svoje zemljske težine i osećali bi se prijatno kao na Zemlji. Ne bi bili u pogubnom po zdravlje bestežinskom stanju ili pod velikim G.
Opširnije: Pogon konstantnog ubrzanja će nas odvesti do zvezda
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
