Astronomi su nedavno objavili važno otkriće: posmatrali su svetlost najstarije supernove ikada viđene.
Ovaj događaj nije samo obaranje još jednog kosmičkog rekorda. To je direktan prozor u „kosmičku zoru“, pružajući nam uvid u smrt jedne od prvih generacija masivnih zvezda. A ono što su naučnici otkrili o ovoj drevnoj eksploziji – kako su je videli i šta im je ona otkrila – donosi nekoliko zaista iznenađujućih činjenica koje menjaju naše razumevanje ranog svemira.
Snimak JWST NASA
Ova eksplozija je izuzetno stara
Svetlost ove supernove, označene nakon pratećeg bljeska gama zraka kao GRB 250314A, putovala je 13 milijardi godina da bi stigla do ogledala Džejms Veb teleskopa.
Ova zvezda je eksplodirala kada je svemir bio star samo 730 miliona godina, što je otprilike 5% njegove trenutne starosti. Pre ovog otkrića, najstarija potvrđena supernova datirala je iz vremena 1.8 milijardi godina nakon Velikog praska. Nova opservacija ne samo da obara prethodni rekord, već ga doslovno razbija, gurajući našu sposobnost posmatranja skoro milijardu godina dublje u prošlost svemira.
Detalj sa gorenje fotografije
Usporeni snimak supernove
Jedan od najfascinantnijih aspekata ovog otkrića je način na koji smo ga posmatrali. Zbog neprestanog širenja svemira, svetlost sa ekstremno udaljenih objekata se „rasteže“ dok putuje ka nama, fenomen poznat kao crveni pomak. Ali ovo rastezanje ne utiče samo na boju svetlosti – ono takođe stvara iluziju da vreme na toj udaljenosti teče sporije.
Ovaj efekat „kosmičkog usporenog snimka“ bio je ključan za uspeh misije. Umesto da dostigne vrhunac sjaja za nekoliko dana ili nedelja, astronomi su posmatrali kako se supernova razvija tokom tri i po meseca. Upravo je ova vremenska dilatacija omogućila timu da precizno predvidi kada će supernova biti najsjajnija i da na vreme rezerviše dragoceno vreme na JWST-u za konačnu potvrdu, pretvarajući zapažanje u priču o briljantnoj naučnoj pronicljivosti.
Tim teleskopa da bi se uhvatio snimak
Lociranje i potvrđivanje ovog drevnog događaja bio je pravi detektivski posao koji je zahtevao koordinisanu akciju opservatorija širom sveta (i u svemiru). Priča o otkriću odvijala se u nekoliko ključnih koraka:
- Prvo opažanje: Sve je počelo 14. marta, kada je francusko-kineski satelit SVOM detektovao snažan bljesak gama zraka (GRB).
- Lociranje izvora: Samo 90 minuta kasnije, NASA-ina opservatorija Nil Gerels Svift detektovala je isti događaj u rendgenskom spektru, što je omogućilo astronomima da precizno odrede njegovu lokaciju na nebu.
- Potvrda udaljenosti: Jedanaest sati nakon Sviftove detekcije, Nordijski optički teleskop na Kanarskim ostrvima, a samo četiri sata nakon toga, i Veoma veliki teleskop (VLT) u Čileu, potvrdili su ogromnu udaljenost događaja, izračunavši crveni pomak od čak 7.3.
- Konačna potvrda: Konačno, 1. jula, Svemirski teleskop Džejms Veb napravio je definitivnu opservaciju, direktno uhvativši bledu svetlost same supernove koja je pratila bljesak gama zraka.
Ovaj globalni napor naglašava koliko je retka prilika da se zaviri tako duboko u prošlost svemira.
"Postoji samo nekoliko eksplozija gama zraka u poslednjih 50 godina koje su detektovane u prvoj milijardi godina postojanja svemira. Ovaj konkretan događaj je veoma redak i veoma uzbudljiv."
— Endru Levan, Univerzitet Radboud i Univerzitet Vorik
Ipak zvezda je izgledala normalno
Možda najveće iznenađenje je ono što je Džejms Veb video kada je analizirao svetlost supernove. Njen spektar – hemijski otisak eksplozije – izgledao je „izuzetno slično“ spektrima modernih supernova. Ovo je neočekivano, jer je rani svemir imao mnogo manju koncentraciju teških elemenata.
U astronomiji, sve što je teže od vodonika i helijuma smatra se „teškim elementom“, a oni se kuju u srcima zvezda i raspršuju kroz supernove. Ovi elementi direktno utiču na fiziku, sjaj i boju eksplozije. Očekivanje je bilo da će zvezda stvorena od primordialnog gasa, siromašnog elementima, umreti na drugačiji način, ostavljajući jedinstven spektar. Činjenica da je ova drevna supernova izgledala „normalno“ predstavlja izazov za postojeće modele životnih ciklusa prvih zvezda.
"Samo je Veber mogao direktno da pokaže da ova svetlost potiče od supernove — kolapsa masivne zvezde. Ovo posmatranje takođe pokazuje da možemo koristiti Veber da pronađemo pojedinačne zvezde kada je svemir imao samo 5% svoje trenutne starosti."
— Endru Levan, Univerzitet Radboud i Univerzitet Vorik
Zaključak
Otkriće najstarije supernove ikada viđene je više od puke statistike. To je jasan dokaz da Svemirski teleskop Džejms Veb otvara potpuno novo poglavlje u astronomiji, omogućavajući nam da direktno posmatramo život i smrt prvih generacija zvezda koje su osvetlile mladi svemir. Svaki foton svetlosti sa ovih drevnih događaja nosi informacije o uslovima koji su vladali u zoru vremena.
Ova sposobnost da se izoluju i proučavaju pojedinačne zvezde iz tako rane epohe bila je nezamisliva pre samo nekoliko godina. Sada, vrata su otvorena. S obzirom da sada možemo da svedočimo smrti prvih zvezda, koje još tajne o rođenju našeg svemira čekaju da budu otkrivene?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
