Zvezda Metuzalem (Metuzalem), poznata i kao HD 140283, je zvezda u našoj galaksiji Mlečni put i smatra se jednom od najstarijih ako ne i najstarijom poznatom zvezdom u univerzumu. Nalazi se na oko 190 svetlosnih godina od Zemlje, što je u kosmičkim razmerama blizu. Procenjuje se da je njena starost oko 14,5 milijardi godina, što je veoma blizu starosti samog univerzuma, koja se procenjuje na oko 13,8 milijardi godina, i što je paradoks (koji ćemo objasniti). Njen naziv Metuzalem potiče od biblijske ličnosti poznate po dugovečnosti (969 godina).

Kako može biti tako stara i tako blizu nas?

Starost i formiranje zvezde: Metuzalem je zvezda druge generacije (Populacija II), što znači da je nastala ubrzo nakon Velikog praska, kada je univerzum bio veoma mlad. Sastoji se uglavnom od vodonika i helijuma, sa vrlo malo težih elemenata (poput gvožđa), što ukazuje na to da je nastala u ranom univerzumu kada teških elemenata još nije bilo u izobilju. Ove zvezde su se formirale u ranim fazama galaksija, uključujući i Mlečni put, koji je star oko 13,6 milijardi godina.

Slika 1: Zvezda Metuzalem. Digitized Sky Survey (DSS), STScI/AURA, Palomar/Caltech, and UKSTU/AAO

Blizina Zemlji: Iako je zvezda Metuzalem stara, njena blizina (190 svetlosnih godina) nije neuobičajena. Mlečni put je ogroman (prečnika oko 100.000–200.000 svetlosnih godina), a zvezde u njemu, uključujući i one najstarije, kruže oko galaktičkog centra. Metuzalem se tokom milijardi godina kretao kroz galaksiju i slučajno se našao relativno blizu Sunčevog sistema u sada kada ga posmatramo. Ovo ne znači da je nastao na toj lokaciji, već da ga je njegova orbita u galaksiji dovela do trenutne blizine.

Zašto nema drugih slično starih zvezda u blizini? Iako je Metuzalem izuzetno star, nije jedina zvezda te starosti u Mlečnom putu. Postoje i druge stare zvezde, posebno u kuglastim jatima (poput M92, starog oko 13,8 milijardi godina) ili u galaktičkom halou, gde se nalaze zvezde Populacije II. Međutim, zvezde u galaksiji su raspoređene na velikim udaljenostima (prosečna razdaljina između zvezda je oko 1 parsek ili 3,26 svetlosnih godina), pa je retko da se više izuzetno starih zvezda nalazi blizu jedna druge u našem lokalnom susedstvu. Metuzalem je verovatno deo galaktičkog haloa, gde su stare zvezde raštrkane, a ne grupisane kao mlađe zvezde u spiralnim krakovima.

Slika 2: Položaj Metuzalema. A. Fujii and Z. Levay (STScI)

Paradoks starosti: Procena starosti Metuzalem od 14,5 milijardi godina izaziva pitanja jer je univerzum star oko 13,8 milijardi godina. Ova razlika se objašnjava nesigurnošću u merenjima. Na primer, istraživanja navode da starost Metuzalema ima nesigurnost od ±800 miliona godina, što znači da bi mogao biti mlađi (npr. 13,7 milijardi godina), čime bi bila u skladu sa starošću univerzuma. Drugi timovi procenjuju njegovu starost na 13,7 ili čak 12,2 milijarde godina, zavisno od metode i pretpostavki o masi zvezde. Osim toga, postoje teorije da bi procena starosti univerzuma mogla biti netačna ili da tamna materija i širenje univerzuma utiču na ove proračune, ali to još nije konačno razjašnjeno.

Zašto nema starih galaksija u blizini? Galaksije slične starosti kao Metuzalem (npr. one formirane 400–700 miliona godina nakon Velikog praska) nalaze se na ogromnim udaljenostima zbog širenja univerzuma. Na primer, galaksija GN-z11, jedna od najstarijih poznatih, udaljena je oko 32 milijarde svetlosnih godina, iako je nastala samo 400 miliona godina nakon Velikog praska. Druge galaksije te starosti su daleko jer se univerzum širi, što povećava udaljenost između galaksija, ali ne utiče na zvezde unutar iste galaksije.

Zaključak: Metuzalem je izuzetno stara zvezda koja je nastala u ranoj fazi formiranja Mlečnog puta, a njena trenutna blizina Zemlji je posledica galaktičkih orbita, a ne mesta nastanka. Iako je retka, nije jedina stara zvezda u Mlečnom putu, ali njena blizina i starost čine je posebnom za proučavanje. Nesigurnosti u merenjima starosti i potencijalne korekcije u razumevanju starosti univerzuma pomažu u razrešavanju paradoksa da zvezda izgleda starija od univerzuma. Za dalje razumevanje, potrebna su dodatna istraživanja, posebno kroz posmatranja teleskopima poput James Webba.

Izvori: Wikipedia, Space.com

<