Teško je zamisliti veću pustoš od one koja vlada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo za pesničku dušu.
Opširnije: JEDAN DAN NA MESECU
Write comment (7 Comments) 
Zamislimo da, uprkos zakonima fizike, Sunce najednom nestane. O tom besmislenom događaju po Internetu kruži više članaka, a ovo je njihov grubi presek.
Opširnije: Šta bi se desilo kada bi nestalo Sunce
Write comment (3 Comments) 
Nove slike neviđene prostorne rezolucije i spektralne osetljivosti sa NIRCam, Vebove kamere za bliske infracrvene zrake. Ovo su dva, do sada, među najvećim Vebovim mozaicima nastali iz posmatranja na kanalu kratke i duge talasne dužine.
Opširnije: Pogled na maglinu Orion sa ST Džejms Veb
Write comment (1 Comment) 
Edvin Habl (1889-1953) je došao na Mount Wilson 1919. otprilike u isto vreme kada su na 100-inčnom teleskopu, tada najvećem teleskopu na svetu počela naučna posmatranja. U to vreme, astronomi su naviknuti da magličaste objekte gledaju i karakterišu kao spiralne magline. Da li su to bili obližnji oblaci prašine i gasa, ili veoma udaljeni zvezdani sistemi, bilo je predmet žestoke debate. Da bi stekao bolju predstavu o strukturi ovih objekata, Habl je 100-inčnim teleskopom vršio detaljna merenja nekoliko spiralnih maglina. Tokom jednog posmatranja magline Andromeda, 5-6. oktobra 1923. godine identifikovao je ono što je mislio da je nova, ali je na kasnijim fotografijama dokazano kao promenljiva zvezda Cefeida.
Opširnije: Ovih dana, pre 100 godina su začeti „Hablov zakon“ i „Hablova konstanta“
Write comment (0 Comments) 
Kada su posmatrači otkrili vlakna (filamente) galaksije to je bilo veliko iznenađenje. Kako je jedan AM čitalac lepo napisao, iskustvo nam kaže da “gravitaciona sila ne pravi vlakna nego gomile!”
Opširnije: Poreklo vlakna galaksija
Write comment (0 Comments) 
Znate li koliko tona raznih stvari su Zemjani poslali na Veneru?
Opširnije: Stvari koje su Zemljani bacili na Veneru
Write comment (1 Comment) 
Dragonfly – Helikopter na Titanu koji će pomeriti granice istraživanja
Saturnov mesec Titan jedan je od najneobičnijih objekata sunčevog sistema I najdalje je telo na koje smo spustili svemirsku sondu u prošlosti, međutim u narednoj deceniji planiramo povratak na Titan u vidu impresivnog naučnog helikoptera koji je nazvan Dragonfly. U ovom videu otkrićemo kako će izgledati buduća misija Dragonfly i videćemo šta se sve razmatra prilikom planiranja ovako kompleksne misije.
Opširnije: Dragonfly – Helikopter na Titanu koji će pomeriti granice istraživanja
Write comment (1 Comment) 
Šta se dešava ako ne stavite svoj telefon u režim letenja - Lindzi DeMarki
Upravo sada, nevidljivi signali proleću kroz vazduh svuda oko vas. Ogromni radio-talasi nose informacije između kompjutera, GPS sistema, telefona, i tako dalje. A nebo je preplavljeno smetnjama od rutera, satelita i, naravno, ljudi koji lete, a koji nisu stavili svoj telefon u režim letenja. Dakle, šta to avionski režim zapravo radi? Lindzi DeMarki objašnjava važnost ovog podešavanja.
Opširnije: Šta se dešava ako ne stavite svoj telefon u režim letenja - TED predavanje
Write comment (0 Comments) 
15. septembra 2017. godine letelica Kasini, nakon što je u orbiti oko Saturna provela 13 godina i 76 dana, namerno je oborena na planetu. Oborena je da bi se sasvim uništila u gustoj atmosferi Saturna, a to je učinjeno iz predostrožnosti. Naučnici ne žele da na nekom svemirskom telu otkriju život za koji će se kasnije ispostaviti da vodi poreklo od neke bakterijice koja je pristigla za zemaljskom letelicom. Tačno je da se letelice i svaki njihov elelment se sterilišu, ali ipak…
Opširnije: Zašto je letelica Kasini uistinu oborena na Saturn?
Write comment (0 Comments) 
Pre sto godina, astronom Edvin Habl napravio je snimak Andromeda magline M31 na kome je po prvi put sa sigurnošću uočena periodična promenljiva zvezda tipa Cefeida. To je bio početak serije posmatranja koja su dovela do procene daljina maglina ove vrste i definitivnog zaključka o njihovoj prirodi, što je onda dovelo do novog, korektnog shvatanja strukture našeg svemira. Ove godine, na stogodišnjicu Hablovog otkrića, astronom amater Džon Rodžers (John Rogers) ponovio je taj podvig. I to sa dvadeset puta manjim teleskopom!
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
