Prošlo je preko dvadeset godina otkako smo izbliza vidjeli najveći mesec u Sunčevom sistemu, svet veći od planete Merkur. Suša novih slika okončana je 7. juna 2021, kada je Nasina sonda 'Junona' ('Juno') proletela na 1038 km od Ganimeda brzinom od 19 km/s. To je najbliži susret s ovim gigantskim satelitom od 20. maja 2000. godine, kada je sonda 'Galileo' pretposljednji fly-by iznad ovog Jovijanskog meseca. Istina je da niko nije očekivao da će slike biti nešto o čemu treba pisati kući. Kao što je poznato, 'Junona' nosi vrlo jednostavnu kameru, JunoCam, dodatu u poslednjem trenutku radi public relations razloga. Iako su poslednje slike Jupitera daleko premašile očekivanja, Ganimed je manja meta i nije se očekivalo ništa spektakularno. Međutim,slike su nas sve iznenadile svojom ogromnom rezolucijom. Jelena, samo za tebe, Ganimed, dve decenije nakon što smo ga poslednji put videli izbliza:
Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).
„„Atmosferu je teško simulirati i napraviti uslove koji su u tom kompleksnom sistemu zastupljeni“, kaže dr Mirijana Perišić iz Instituta za fiziku u Beogradu u dvadesetpetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ u kojoj objašnjava kako predvideti zagađenje vazduha.
To je spektakularna slika, kako zbog perspektive, tako i zbog autora. Govorim o najnovijem selfiju kineskog rovera na površini Marsa. Nasini roveri 'Curiosity' i 'Perseverance' darovali su nam brojne autoportrete, ali ovo je prvi selfi neameričkog vozila na površini druge planete. Nadalje, dok su – nesumnjivo zapanjujući – autoportreti Nasinih rovera snimljeni kamerom na robotskoj ruci i zapravo su mozaik više slika, ovu fotografiju je snimila kamera koju je na površini ostavio sâm rover. Da upotpuni sliku, pored rovera vidimo sletni stepen koji je omogućio sletanje na Crvenu planetu s raširenom zastavom Kine, prvom zastavom koja se 'vijori' na Marsu:
How can we Terraform Venus? Turning a hellish planet into a blue oasis
Pretvaranje paklene planete u plavo oazu.
Venera nam je najbliža planeta. Dobila je ime po najlepšoj boginji starih Grka i sve do sredine prošlog veka Zemljani su smatrali da je ona prijato, ugodno i pitomo mesto. Ali onda se ispostavilo da je Venera paklena planeta: vrela, otrovna i sa preteškom atmosferom. Ipak, kako je moguće od nje napraviti bajkovito mesto.
Cijepljenje, vakcinisanje, globalno je aktualna tema. Protiv koga ili za koga, kojim cjepivom ili pak kojom vakcinom, jel boli ubod igle ili rame nakon uboda, šta i kako rade femto-nano bio ili teh golim okom nevidljive strukture u našem tijelu..mahh pitanja je znatno manje nego odgovora. A svi smo pametni po tom pitanju, osim onih koji to nisu.
Aeronautička proizvodna kompanija 'Relativity Space' proslavila se kod kuće poslednjih dana zahvaljujući dobrom vođenju svojih financija. Ova kalifornijska kompanija nije do sada mnogo interesovala medije, ali razvija dve rakete koja će, ako nastave, dati puno materijala za razgovor: 'Terran 1' i 'Terran R'. 'Terran 1' je mala raketa, ne mnogo različitog dizajna od mnogih koje preplavljuju tržište poslednjih godina. Suprotno tome, 'Terran R' je prigrabio sve naslovne stranice zbog svojih gracioznih linija i u osnovi umanjene kopije 'SpaceX-ovog' sistema 'Starship'. 'Relativity Space' predstavlja novi kosmički startup smešten u Long Beachu, koji su 2015. osnovali lokalni inženjeri Tim Ellis i Jordan Noone. Poput ostalih New Space kompanija, njegov kratkoročni cilj je bio da razviju raketu kako bi se učvrstili na konkurentskom tržištu lansera. Smislili su 'Aeon 1', motor na metan – zapravo prirodni gas – i tečni kiseonik koji može da proizvede potisak između 69 i 113 kN. Motor sa manje od 100 delova, izrađen 3D printingom od posebne legure, testiran je više od 400 puta u Nasinom kosmičkom centru Stennis.
Gde je stvarno granica solarnog sistema? Gde druge zvezde jače gravitaciono privlače objekte od našeg Sunca? O tome ne znamo ništa, ali možemo da dumamo i pravimo teorijske modele. Sredinom prošlog veka, nizozemski astronom Jan Oort je ponudio koncept koji i danas važi o složenom oblaku planetezimala koji je udaljen od Sunca od 2000 do 200.000 AJ (0,03 do 3,3 svetlosne godine).
Letnje sazvežđe Herkula je bogatije za još jedan sjajan nebeski objekat poznatiji kao Nova (Stella Nova ili ti Nova zvezda).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
