...ili je, paradoksalno, najveći čuvar mira?
Na prvi pogled, odgovor deluje trivijalno, nuklearno oružje jeste najopasnija tehnologija koju je čovečanstvo ikada stvorilo. Nijedna druga ljudska tvorevina ne poseduje sposobnost da u deliću sekunde uništi čitav grad, usmrti stotine hiljada ljudi i ostavi dugoročne, gotovo nepovratne posledice po okolinu, zdravlje i civilizaciju.
Međutim, dublja analiza otkriva paradoks koji nuklearno oružje čini jedinstvenim u istoriji. Upravo ta ekstremna opasnost učinila je da se ono, gotovo osam decenija, ne koristi i da svet, uprkos brojnim krizama, izbegne novi globalni rat razmera Prvog i Drugog svetskog rata.
- Svet pre i posle 1945. godine
Do pojave atomske bombe, veliki ratovi bili su gotovo pravilo istorije. Imperije su se sudarale direktno, teritorije su osvajane totalnim ratovima, a gubici od desetina miliona ljudi smatrani su "nužnom cenom" geopolitičkog prestiža.
Posle 1945. godine, događa se istorijski presedan:
- nijedan direktan rat velikih sila
- nijedan globalni sukob totalnog tipa
- imperijalne ambicije bivaju drastično ograničene strahom od eskalacije
Ratovi nisu nestali, ali su transformisani. Postaju lokalni, posredni (proxy), ograničeni. Cena direktnog sukoba postaje apsolutno neprihvatljiva.
- Nuklearno oružje kao političko, a ne vojno sredstvo.
Suprotno popularnoj predstavi, nuklearno oružje nije zamišljeno kao "oružje za pobedu", već kao oružje za sprečavanje rata. Njegova suštinska funkcija nije upotreba, već upravo – neupotrebljivost.
Tu se savršeno uklapa realpolitička ideologija: Lep osmeh i dobre reči znače puno, ali lep osmeh i dobre reči sa nuklearnim zubima znače još više.
Diplomatija bez sile često ostaje ignorisana. Sila bez diplomatije vodi u katastrofu. Njihova kombinacija, u nuklearnom dobu, proizvodi stabilnost zasnovanu na strahu od samouništenja.
- Mit o "crvenom dugmetu"
Česta zabluda jeste da jedan lider može, u trenutku ludila "pritisnuti dugme" i započeti nuklearni rat. U stvarnosti to izgleda malo drugačije. Nuklearno oružje nije stalno sklopljeno i spremno za trenutno lansiranje, postoje višeslojni tehnički i proceduralni mehanizmi zaštite, potrebni su brojni nivoi autorizacije i potvrde, lanac komandovanja je namerno komplikovan kako bi se sprečile impulsivne odluke.
Drugim rečima, čak i političko naređenje ne znači automatsku realizaciju. Sistem je dizajniran da uspori, filtrira i proveri svaku odluku.
- MAD doktrina – Mutually Assured Destruction
Srce nuklearnog odvraćanja leži u MAD doktrini (Uzajamno garantovano uništenje).
Osnovna ideja je brutalno jednostavna. Nijedna nuklearna sila ne može izvršiti prvi udar, a da ne bude potpuno uništena uzvratnim udarom. Čak i "pobednik" prestaje da postoji kao funkcionalna država. Racionalni akteri, svesni toga, nemaju motiv za početak rata.
MAD ne funkcioniše zato što ljudi veruju jedni drugima, već zato što ne mogu sebi priuštiti grešku. To je stabilnost zasnovana ne na moralnosti, već na goloj logici opstanka.
- Paradoks civilizacije
Ovde dolazimo do ključne tačke, nuklearno oružje je istovremeno:
- najdestruktivnija tehnologija ikada stvorena i tehnologija koja je, do sada, najefikasnije sprečila totalni rat.
Ono ne čuva mir zato što je bezbedno, već zato što je previše opasno da bi se koristilo. Cena greške postaje apsolutna, a rat onemogućava "nastavak politike drugim sredstvima".
- Gde su granice tog mira?
Ovaj sistem funkcioniše samo pod jednim uslovom: da su akteri racionalni i da lanci komandovanja ostanu stabilni. Međutim, rizici i dalje postoje. To su: ljudska greška, tehnički kvarovi, pogrešna interpretacija radarskih signala, politička nestabilnost.
Ipak, istorijska činjenica ostaje, osamdeset godina bez globalnog rata nije slučajnost.
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je nuklearno oružje najopasnija tehnologija koju je čovečanstvo stvorilo, ali i da je upravo ono brutalno disciplinovalo ljudsku sklonost ka totalnim ratovima.
To je tehnologija koja stoji kao stalni podsetnik da moć ima granicu, da agresija ima cenu i da civilizacija opstaje ne zahvaljujući ljudskoj dobroti, već zahvaljujući svesti o sopstvenoj krhkosti.
U tom smislu, nuklearno oružje nije samo oružje, ono je ogledalo ljudske prirode i najopasniji, ali i najefikasniji čuvar mira koji smo ikada stvorili.
