Priredio: Dragan Tanaskoski

U specijalnoj emisiji o NLO-ima pod nazivom "The Infinite Monkey Cage", voditelji Brian Cox i Robin Ince, zajedno sa komičarkom Lucy Beaumont, astronomom Maggie Aderin-Pocock, astrofizičarem profesorom Timom O’Brienom i naučnim prezenterom Dallasom Campbellom, postavljaju ključno pitanje: Da li vanzemaljski život postoji?

Prenosimo njihovih 10 razloga:

1. U pitanju je matematika, a verovatnoća sugeriše da vanzemaljci postoje

Većina naučnika je saglasna da vanzemaljski život gotovo sigurno postoji negde u svemiru. Naša galaksija sadrži oko 300 milijardi zvezda, a mi konstantno otkrivamo planete koje kruže oko njih. Što više istražujemo i ulažemo u tehnologiju, pronalazimo sve više egzoplaneta. Do danas smo otkrili oko 4.000, i to samo u našoj galaksiji. Ako uzmemo u obzir ceo svemir, koji ima oko 200 milijardi galaksija, zašto bi život postojao samo ovde? „Prilično smo ubeđeni da postoji tamo negde“, kaže svemirska naučnica Maggie Aderin-Pocock. „To je čista matematika. Pitanje verovatnoće.“

2. Već znamo za stotine potencijalno nastanjivih planeta

Do sada je otkriveno više od 900 planeta koje su orbitama zvezda u našoj galaksijii

Atmosfere ovih egzoplaneta možemo da merimo pomoću tehnike zvane spektroskopija. Kroz atmosferu planete prolazi zvezdana svetlost, što nam omogućava da izvršimo hemijsku analizu. Ako otkrijemo supstance slične onima u Zemljinoj atmosferi, to ne bi nužno potvrdilo postojanje života, ali je snažan pokazatelj da je to moguće. „Znamo za stotine potencijalno nastanjivih planeta“, kaže profesor Tim O’Brien. „Gotovo sigurno ćemo, u narednih desetak godina, pronaći planetu koja bi mogla da pokaže potencijalne dokaze za postojanje života.“

3. Pronašli smo život na Zemlji na mestima za koja smo mislili da je nemoguće da postoji

Kada razmišljamo o postojanju života izvan naše planete, korisno je setiti se da smo otkrili mikrobe koji žive na mestima na Zemlji gde je preživljavanje ranije bilo nezamislivo. Ovi oblici života zasnovani su na poznatom DNK – dakle, to je život kakav poznajemo – ali postoje u dubokim morskim rovovima, daleko od sunčeve svetlosti. Nekada smo verovali da život može da postoji samo na planeti koja je na određenoj udaljenosti od svoje zvezde (tako da ima pravi nivo zračenja). Pronalaženje života na Zemlji tamo gde smo mislili da nije moguć, otvorilo nam je oči za koncept da bi i meseci mogli da podržavaju život.

4. Život tamo negde možda nije inteligentan

Većina naučnika je pozitivna po pitanju šansi za postojanje života u svemiru. Ono što ne znamo je da li postoji inteligentan život. „Veći deo istorije života na Zemlji bio je veoma jednostavan. U stvari, to je bio bakterijski život milijardama godina“, kaže Tim. A tek niz slučajnih događaja doveo je do razvoja višećelijskog života na našoj planeti. Da bi vanzemaljski život uspostavio kontakt, mora da bude fizički i tehnološki napredan.

5. Inteligentni oblici života možda žive u uslovima koji otežavaju komunikaciju

Sa 300 milijardi zvezda u Mlečnom putu, od kojih mnoge imaju planetarne sisteme, i više od deset milijardi godina u kojima je civilizacija mogla da se razvije, teško je poverovati da nijedan oblik života nikada nije dostigao tačku u kojoj bi mogao da putuje na međuzvezdanim udaljenostima. Kao što je veliki italijanski fizičar Enrico Fermi rekao, teško je objasniti zašto vanzemaljci nisu došli na Zemlju. Ali, postoje načini da se objasni zašto se to nije dogodilo, kaže Maggie: „Naš najveći problem je što imamo samo jedan primer života, a to je život na ovoj planeti.“ Moramo da razmišljamo izvan okvira. Na primer, kaže ona, „Ako živite pored zvezde koja je prilično aktivna, možda biste živeli pod zemljom… To ne znači da inteligentni život ne postoji, ali možda nemate sredstva za prenos signala jer živite ispod površine.“

6. Možda pokušavamo da komuniciramo koristeći neodgovarajuće metode

Čim su izgrađeni veliki teleskopi poput onog u Opservatoriji Jodrell Bank, naučnici su shvatili da bismo, ako negde postoji civilizacija sa sličnom tehnologijom, možda mogli da uhvatimo signale koje šalju jedni drugima. „Radio-teleskope koristimo za osluškivanje signala vanzemaljskih civilizacija od oko 1960. godine“, kaže Tim, direktor Jodrell Bank-a. Međutim, postoji toliko mnogo različitih načina na koje bi život mogao da šalje signale, da bismo mogli da provedemo živote tražeći ih i ne stignemo nikuda. Moguće je da jednostavno nismo naišli na pravi metod.

7. Zvezde su toliko daleko da bi vanzemaljskoj poruci trebalo hiljade godina da stigne do nas

Osim metoda komunikacije, udaljenost predstavlja ogromnu prepreku. U okviru novog projekta „Breakthrough Listen“, naučnici pretražuju milion najbližih zvezda, ali takođe posmatraju i zvezde koje se nalaze u središtu našeg Mlečnog puta, udaljene 25.000 svetlosnih godina. Poruka poslata sa jedne od ovih zvezda morala bi da putuje oko 25.000 godina pre nego što bi uopšte stigla do nas. Ako vanzemaljski život postoji, moglo bi da prođe hiljade godina pre nego što čujemo ijedan "pištav" zvuk.

8. Da bi se ostvario kontakt, naša i vanzemaljska civilizacija moraju postojati u isto vreme

Vanzemaljska civilizacija takođe mora da postoji u isto vreme kad i ljudi. Moguće je da su vanzemaljci uspostavili kontakt sa Zemljom – čak je i posetili – ali se to dogodilo davno, u eri Jure, kada su planetom šetali dinosaurusi, pa mi jednostavno ne znamo za to. „Ako se naše civilizacije ne preklapaju“, kaže Maggie, „onda se nikada nećemo sresti sa vanzemaljcima.“ Možda su došli davno, ili će doći u budućnosti, dugo nakon što ljudski život izumre.

9. Međuzvezdana putovanja još uvek nisu moguća za nas – a možda ni za njih

Trenutno je izvan naših mogućnosti da pošaljemo veliku svemirsku letelicu između zvezda. Za sada, možemo da šaljemo radio-talase brzinom svetlosti – ali to je samo radio-talas, koji putuje kroz vakuum svemira. Ako želimo da pošaljemo fizičku masu u etar, u obliku sondi ili ljudi, to postaje mnogo izazovnije. Projekat „Breakthrough Starshot“, koji je zagovarao Stephen Hawking pre svoje smrti, istražuje opciju korišćenja solarnog jedra – ploče od metalizovane plastike koja se nalazi u svemiru – za prenos objekata u naš solarni sistem. To bi uključivalo ogroman niz lasera koji bi slali fotone da udare u solarno jedro, prenesu mu svoj impuls i ubrzaju ga do jedne petine brzine svetlosti. Koliko god ovo bilo uzbudljivo, i dalje bi bilo potrebno sto godina da se stigne do planete udaljene 20 svetlosnih godina, a trenutna tehnologija znači da ne možemo da pošaljemo ništa teže od jednog grama. Ljudi sigurno neće ići tamo u skorije vreme! I vrlo je moguće da ni vanzemaljci nisu "provalili" međugalaktička putovanja.

10. Vanzemaljci zapravo moraju da žele da nas posete

Ako izgledaju ovako i putjuj ovako, bolje da nas i ne posete

Čak i ako postoje oblici života sa tehnologijom daleko naprednijom od naše, oni moraju želeti da stupe u kontakt. Moguće je da su bilo kakvi vanzemaljci ravnodušni prema nama Zemljanima! I možda nisu preterano željni ideje da putuju između zvezda hiljadama godina kako bi nas upoznali izbliza. I ovo bi moglo da objasni zašto nikada nismo imali vanzemaljske posete – jednostavno su srećni tamo gde jesu.

Njihov zaključak je da većina ljudi smatra da je odgovor, za postojanje vanzemlajskih civilizacija: da, a da je odgovor na pitanje da li će nas uskoro posetiti ne.

Kompletu emisiju, bez prevoda, možete pogledati na ovoj adresi: https://www.bbc.co.uk/programmes/articles/3yhCprN6RZT6M3NvWpNP3Ym/10-reasons-why-aliens-probably-exist-but-won-t-be-visiting-us-anytime-soon