Na predlog UN, 2019. godina se u svetu obeležava kao Godina Periodnog sistema hemijskih elemenata, koji je 1869. godine osmislio ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev.
Opširnije: Elementi koji će nestati u narednih 100 godina
Write comment (4 Comments) 
Želite li sudjelovati u nekoj od njih?!
Opširnije: Istarske misije u bliski svemir i dalje..
Write comment (0 Comments) 
Devet hiljada godina pre nove ere ljudi su znali za bakar. I to je sve što se hemijskih elemenata tiče. Prošlo je puno vremena dok nisu otkrili još jedan, pa onda još jedan.
Opširnije: Vremenska skala otkrivanja hemijskih elemenata
Write comment (0 Comments) 
Prirodno pretpostavljamo da je pozicija Sunčevog sistema u Mlečnom putu fiksna i trajna. Međutim, najnovija naučna saznanja sugerišu nešto sasvim drugačije: Sunce nije rođeno u ovom delu galaksije koji danas nazivamo domom. Pitanje porekla naše zvezde vodi nas duboko u prošlost, u vreme kada je kosmički pejzaž izgledao potpuno drugačije.
Opširnije: Kako je Sunce sa 6.000 „blizanaca” pobeglo iz srca Mlečnog puta
Write comment (0 Comments) 
Kvalija je subjektivni, lični doživljaj nekog iskustva, unutrašnji osećaj koji niko drugi ne može da oseti na isti način. Kvalija uvek govori u prvom licu.
Write comment (2 Comments) 
U dubinama sazvežđa Krma (Puppis), na oko 11.000 svetlosnih godina od nas, zvezda Gaia20ehk je decenijama bila oličenje neupadljivosti. Kao stabilna zvezda „glavne sekvence“, veoma slična našem Suncu, ona je po svim zakonima fizike trebalo da emituje postojan, gotovo predvidljiv sjaj. Međutim, 2021. godine, ovaj mirni kosmički komšiluk pretvorio se u poprište neviđenog haosa koji je šokirao astronomsku zajednicu.
Opširnije: Kako je jedna poludela zvezda otkrila skrivenu prošlost Zemlje
Write comment (1 Comment) 
„Ova animacija prikazuje loptu koja pada sa visine od 1000 metara na površinu svakog objekta, pod pretpostavkom da nema otpora vazduha. Ovo bi trebalo da da predstavu o gravitacionoj sili koju biste osetili na svakom objektu.“
Opširnije: „Pad lopte“ sa visine od 1 kilometra na tela Sunčevog sistema
Write comment (0 Comments) 
Šaljem još jedan prilog o posmatranju Jupitera.
Cuklus predavanja koji se održava na novosadskom Prirodno matematičkom fakultetu dobio je svoj naziv: „Od kvarkova do galaksija“, a juče, 10. marta su u okviru tog ciklusa održana dva predavanja. Sledi zvanična objava:
Opširnije: Predavanje: Otkriće fisije i uloga Pavla Savića
Write comment (0 Comments) 
Kada je opservatorija Jerks (Yerkes) otvorila svoje kapije u Viskonsinu 1897. godine, nije to bio samo trijumf inženjeringa, već i vizije. Sa svojim monumentalnim teleskopom od jednog metra — najvećim refraktorom ikada izgrađenim — Jerks nije nudio samo pogled u zvezde. On je uveo revoluciju u vidu hemijskih i fizičkih laboratorija integrisanih u samu opservatoriju, postavljajući temelje moderne astrofizike. Ipak, ovaj "svetionik nauke" nije bio plod državnog budžeta; bio je to dar Čarlsa Jerksa, tajkuna koji je bogatstvo stekao gradeći londonski metro.
Opširnije: Silicijumska dolina planira da nadmaši Habl za samo tri godine
Write comment (3 Comments)
odose sa rakete pre...
3 dana ranije
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
