Tranzit Merkura preko Sunca, 11. novembra 2019. godine je posmatran u organizaciji „Zrenjaninske grupe NPN“ i AD „Milutin Milanković“ sa nasipa na Kanalu DTD pored mosta kod Lazareva. Tranzit je počeo u 13.35h a završio se zalaskom sunca u 16.09h. Merkur je za to vreme stigao do oko polovine svoje tranzitne putanje. Ceo tranzit je trajao skoro 6 sati. Za direktno posmatranje preko okulara korišten je Sky-Watcher telaskop sa solarnim filterom. Refraktorom ruske proizvodnje lik Sunca je projektovan na zaklonu iza okulara.
LIFE BEYOND: Chapter 1. Alien life, deep time, and our place in cosmic history
Odgovoru na pitanje jesmo li sami u kosmosu danas smo bliži nego ikad. Nova istraživanja i nove tehnologije proširuju naša saznanja o životu i o prirodi i o nama samim.
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
7.1 TRASTERI
Fobosove sonde su takođe posedovale i setove trastera, ili kako ih Rusi zovu 'raketni motori malog potiska na tečno gorivo' (Житкосный Ракетный Двигатель Малой Тяге, ЖРДТМ). Njihova namena je bila da obezbeđuju orijentaciju, stabilizaciju i korigovanje kretanja letilice.....
Curiositi, čuveni Nasin rover, sofisticirana naučna laboratorija, koji već preko dve i po hiljade dana tumara po krateru Gale na Marsu i istražuje njegovu prirodu, napravio je između ostalog i ovaj selfi.
Sovjeti su bili tate-mate za Veneru, ali im Mars nije 'išao': od 20 pokušaja imali su samo 2 uspeha i par stativa! Zato su sovjetski naučnici odlučili da početkom 80-ih učine poslednji ali krupan korak da se vrate na Crvenu planetu. Razloga za adrenalin su imali na pretek, jer se ispostavilo da je njihova prethodna velika međuplanetna misija na Veneru i Halejevu kometu iz 1986, slavna 'Вега', bila više nego uspešna. Nova misija je trebalo da istraži ni manje ni više nego – tajanstveni Fobos.
4. Bilansi i zaključci
Naučni rezultati kosmičkih sondi 'Fobos' objavljeni su u svetskom naučnom časopisu 'Nature' u oktobru 1989, a predstavljeni su i na međunarodnom simpoziju održanom u Kongresnoj palati (fr. Palais des Congrès) u Parizu od 23. do 27. oktobra 1989. godine....
Kako izgleda noćno nebo na Marsu? Pa očito isto kao i na Zemlji: sazviježđa su ista.Ono što se razlikuje su polarne ose i planete, jer se umesto na Crvenoj planeti nalazimo na 'plavoj planeti'. 'Spirit' i 'Opportunity' su snimili nekoliko noćnih snimaka, iako je PANCAM kamera daleko od teleskopa i nije pripremljena za takve potrebe. Na ovoj stranici možemo da vidimo najvažnije noćne fotografije koje je snimio tim MER-a. Najdraža mi je ova cirkumpolarna koju je napravio 'Spirit' iz kratera Gusev u potrazi za meteorima (i ako ih nađe, da ih istraži):
Kako izgleda noćno nebo na Marsu? Pa očito isto kao i na Zemlji: 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
