Gravitacija je najslabija od svih sila, ali u kosmičkim razmerama istovremeno ona je i najmoćnija, jer njeno dejstvo nema granice. Ona drži sva tela u svemiru na okupu: galaksije u jatima, zvezde u galaksijama, planete oko zvezda, nas na Zemlji. Pa i kašičicu kojom mešamo čaj, sprečava da ne odleti u prostor. Da nije nje sve bi se, u čitavom kosmosu vremenom razletelo u obliku prašine i ništa drugo ne bi postojalo.
O tome sam pričao jednom sa profesorom Dušanom Mrđom, i tada mi je on ispričao ovu priču:
Tri stotine metara širok tanjir radio teleskopa Arecibo ozbiljno je ošetećen kada je jedan od kablova koji nose metalnu platformu opservatorije pukao. Usled ovog na platformi se stvorila pukotina dužine tridesetak metara i jedan njen deo je pao.
Brojevi su dati prema Vikipediji i drugim relevantnim izvorima. Oni su često rezultat procene i kao takvi podložni su promenama u skladu sa novim naučnim otkrićima.
Naš jedini prirodni satelit, Mesec, odlazi polako od nas, sve dublje i dublje u svemir i za to je sam kriv. On povlači okeane na Zemlji, stvara plimsko ispupčenje koje zbog brze rotacije Zemlje istrčava napred… O tome imate priču ovde. Ali ovog puta nas više interesuje drugi prirodni satelit, Titan. Mesec smo pomenuli samo zato da bismo videli kako on nije jedini koji se udaljava od matične planete, a i zato da bismo kasnije poredili mehanizme koji dovode do tog udaljavanja.
U vedrim ljetnim noćima svakome od nas se dogodi da pogledamo u nebo i zapitamo se što se to sve nalazi iznad nas. Znamo da su zvijezde baš poput našeg Sunca, samo što su jako daleko. Ali koliko točno? I kako to znamo? Pitamo se imaju li te zvijezde planete poput Zemlje? I postoje li na tim planetima neka bića koja se, baš poput nas, pitaju takva pitanja. Pitanja poput toga ima li svemir kraj, što se događalo na njegovom početku i koliko daleko bismo mogli vidjeti kad bismo pogledali kroz najbolji mogući teleskop. Na neka od tih pitanja već znamo odgovore. I za njih je ove godine dodijeljena Nobelova nagrada za fiziku. O njima govorimo u Trećem elementu.
Persidi spadaju u najpoznatije meteorske rojeve. Oni dolaze u zgodno letnje vreme kada su noći duge i kada napolju nije hladno te je vreme prijatno za posmatranje.
Evo ako nekog interesuje kako kometa C2020 F3 Neowiste izgleda ovih dana. Slikao Boris Saksida 22.8.2020, onako, za uspomenu, ali fotorgrafiju deli sa nama. Da biste ponovo videli ovu kometu u njenom punom sjaju treba da pričekate njen sledeći dolazak u naše nebeske krajeve za nešto manje od 7000 godina.
Magline su oblaci gasa i prašine u međuzvezdanom prostoru. Sastoje se od vodonika, helijuma i mešavine ostalih gasova. Postoji nekoliko tipova maglina: molekularni oblaci (takođe poznati kao HII područja jer su uglavnom od vodonika), tamne magline, ostaci supernovih i planetarne magline.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
