Na žalost, ove godine kamp je, posle 15 godina pouzdane podrške, ostao bez finansijskih sredstava Pokrajine (nejasno zbog čega) i zbog toga je uvođenje kotizacije postalo neophodno za njegovo održavanje.
Da ste astronom na Veneri sigurno bi vas zanimalo kako se kroz teleskop vidi Zemlja. Uostalom, u proseku Zemlja je najbliža planeta Veneri i njihovo srednje rastojanje iznosi 41,4 miliona kilometara. Merkur je na drugom mestu sa srednjim rastojanjem od 50,3 miliona kilometara. Sem toga Merkur je i mnogo manja planeta od Zemlje.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Prošle nedelje sam pisao o izuzetnoj indijskoj misiji na Mars i pomenuo da je stigla na cilj kad i Nasina sonda 'MAVEN'. Sonda je bila 10 puta skuplja od indijske, 55% teža i nosila je 4 puta više instrumenata. Pošto njeno ime, akronim, znači 'stručnak', zainteresovao sam se i rešio da napišem nešto o misiji čiji rođaci su sve sami rekorderi: 'Mars Odyssey' koji se vrti oko Marsa već 20 godina, 'MRO' orbiter koji je u misiji već 16 godina a radiće najmanje do kraja decenije, roveri 'Spirit', 'Opportunity', 'Curiosity' i 'Perseverance' i drugi.
Ovo je priča koja otkriva detalje iz NASA-inog laboratorija, kako i pod kojim uvjetima se odvijala misija čiji je primarni cilj pronaći dokaze da je na Marsu nekada postojala tekuća voda.
U junu 2022. ESA-ina sonda 'JUICE' poleteće prema Jupiteru. 'JUICE' (JUpiter ICy moons Explorer) obećava otkrivanje tajni jovijanskih ledenih meseci, posebno Ganimeda i Kalista. Međutim, moraćemo da pričekamo do oktobra 2029. dok 'JUICE' ne stigne do Jupitera. Zašto? Pa zato što nemamo nijednu raketu koji je dovoljno snažna da lansira sondu od 4,8 tona na direktan put do gasovitog diva. 'JUICE' će morati da izvede dve gravitacione asistencije sa Zemljom, jednu s Venerom i jednu s Marsom da bi stigao do Jupitera. Dok čekamo snažnije lansirne sisteme – gledamo u 'Starship' – da li bi smo mogli da barem poboljšamo pogon kako bismo skratili vreme letova?
Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti! U to vreme mi se čak i Kina činila smešnom a kamoli siromašna mnogoljudna Indija, gde skoro 70% stanovništva živi sa manje od 200 dinara dnevno. I to na Mars! Doduše, 2008. uspeli su da iz prve pošalju mali i jeftini orbiter 'Chandrayaan-1' oko Meseca, koji je, gle čuda, još uvek tamo! Ali na Mars, koji je 1000 puta dalji? Kako, s čim, s kojim znanjem, s kojim parama? Daj da danas razrešimo tu misteriju....
Tisućljećima smo promatrali nebo noću i pitali se što se ondje skriva. No teleskopi nas nisu mogli daleko odvesti. Svemirska je svjetlost daleko putovala da bi stigla do nas. No na putu joj se ispriječila naša atmosfera koja zamućuje zadnjih kilometar i pol. Astronomi su napokon ostvarili svoj najveći san - dohvatiti pradavnu svjetlost univerzuma uz pomoć flote teleskopa postavljenih u svemiru.
8: Mesec uapogeju, 
Prošle nedelje sam pisao o izuzetnoj indijskoj misiji na Mars i pomenuo da je stigla na cilj kad i Nasina sonda 'MAVEN'. Sonda je bila 10 puta skuplja od indijske, 55% teža i nosila je 4 puta više instrumenata. Pošto njeno ime, akronim, znači 'stručnak', zainteresovao sam se i rešio da napišem nešto o misiji čiji rođaci su sve sami rekorderi: 'Mars Odyssey' koji se vrti oko Marsa već 20 godina, 'MRO' orbiter koji je u misiji već 16 godina a radiće najmanje do kraja decenije, roveri 'Spirit', 'Opportunity', 'Curiosity' i 'Perseverance' i drugi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
